|
Joined: 07 Apr 2008
Posts: 1126
|
izvor: Novosti| 09. jun 2019.
HRONIÈNI stres i "sagorevanje na poslu" i zvanièno su postali - bolest. Svetska zdravstvena organizacija prepoznala je ovaj problem kao medicinsku dijagnozu. Sistemi zdravstvene zaštite i osiguravajuæe kuæe u naredne tri godine æe morati da poènu da prepoznaju, "pokrivaju" leèenje simptoma i posledica ove bolesti, koja se definiše kao "hronièan stres na poslu, koji nije na odgovarajuæi naèin tretiran".
Iako je tek sad kvalifikovan kao bolest, lekarima je ovaj zdravstveni problem odavno poznat. Najèešæe ga uoèavaju kod pacijenata sa udruženom nervozom, depresijom, srèanim smetnjama i hormonskim disbalansom.
Profesor dr Slavica Radovanoviæ, internista kardiolog Klinièko-bolnièkog centra "Dragiša Mišoviæ", kaže da oseæaj iscrpljenosti, manjak energije, mentalno distanciranje od posla koji se obavlja, negativna oseæanja, smanjena profesionalna efikasnost i cinizam u kontekstu posla i karijere, samo su neki od simtoma.
- Ovakav problem možemo da prepoznamo najpre po potištenosti pacijenta, nelagodi, problemima u ponašanju i komunikaciji - kaže prof. dr Slavica Radovanoviæ. - Najèešæe se žali na nesanicu, depresiju i anksioznost. Osim psihièkog, problem utièe na opšte zdravlje. Èeste su srèane smetnje i ubrzan rad srca, dok u težim sluèajevima, zbog nagomilanog stresa, dolazi i do infarkta.
Nakon detaljne anamneze i razgovora, lekar može da zakljuèi da se radi upravo o ovoj vrsti problema.
- To nije samo prekovremeni rad i psihièki napor na radnom mestu - objašnjava prof. Radovanoviæ. - Na nagomilavanje stresa najviše utièu loši meðuljudski odnosi sa kolegama ili šefom. Zato je važno pre svake terapije poprièati sa pacijentom, jer zaista, "lepa reè gvozdena vrata otvara".
Primarijus dr Nevenka Dimitrijeviæ, lekar Doma zdravlja Voždovac, sugeriše da svaku tegobu treba ozbiljno shvatiti, jer su one znak da se radi o problemu koji duže traje i nagomilanom stresu.
- Potrebno je da poslodavac i kompletno društvo vode raèuna o tome, jer u suprotnom, naše ordinacije biæe sve punije - kaže dr Dimitrijeviæ. - Primetno je da je ovaj problem iz godine u godinu sve uèestaliji.
Osim odgovarajuæe terapije i lekova, koju propisuje lekar za svakog pacijenta individualno, neophodno je promeniti odreðene navike, jer u suprotnom, leèenje neæe imati efekta na duže staze.
- To je ozbiljan problem koji nastaje iz prevelikih zahteva i oèekivanja. Jedno od rešenje jeste odmor i izolacija u odreðenom vremenskom periodu. To vreme treba da se iskoristi kako bi se napravili poslovni i privatni planovi, koji æe biti u skladu sa željama i potrebama pacijenta. Ipak, treba voditi raèuna da odmor ne traje previše dugo, jer to može da stvori kontraefekat, da prebaci pacijenta u neku drugu realnost i stvori još veæi strah od povratka na posao - kaže dr Dimitrijeviæ.
U PAKETU
PREKOVREMENI rad i stresan posao jeste uzrok ovakvog stanja, ali to najèešæe ide "u paketu" sa lošim porodiènim odnosima i nedostatkom društvenih aktivnosti.
- Zbog toga što stres na poslu ne možemo da zaboravimo kada izaðemo iz kancelarije, problem se odražava na porodiène i društvene odnose. To dovodi do još težeg psihièkog stanja i dubljeg psihološkog problema - kaže prim. dr Nevenka Dimitrijeviæ. |
|
|
