| Author |
Message |
|
| Slobodanka.Radojevic |
 Posted: Sun Dec 10, 2017 13:33 |
 |
|
|
Joined: 07 Apr 2008
Posts: 1126
|
izvor: b92, 10.12.2017.
Širom sveta, milioni ljudi rade noæu o èemu nema puno službenih podataka, ali po jednoj studiji Univerziteta Prinston izmeðu sedam i 15 odsto radne snage u industrijalizovanim zemljama ukljuèeno je u neku vrstu noænog rada, uprkos dokazima o njegovom štetnom delovanju na zdravlje, piše Bi-Bi-Si.
"Kljuèni problem je naš unutarnji biološki sat koji je namešten na spoljni svet, odnosno na izlaganje ciklusima svetla i tame", kaže Rasel Foster, struènjak za probleme sa spavanjem i profesor na Oksfordu.
On pojašnjava mehanizam delovanja biološkog sata kod ljudi i kaže da njegovo zanemarivanje aktivira stresni mehanizam. Stres poveæava nivo šeæera u krvi i krvni pritisak jer se organizam priprema da odgovori na potencijalnu pretnju "koja zapravo ne postoji - mi smo samo na poslu", istièe Foster.
Povišen nivo stresa može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti ili metabolièkih abnormalnosti poput dijabetesa tipa 2. Stres otežava i rad imunološkog sustava što je dobra podloga za više stope raka debelog creva ili raka dojke.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) klasifikovala je noæni rad kao moguæi uzroènik raka. To su dugoroène posledice, ali nedostatak sna uzrokuje i one akutne. Najvidljiviji je umor, zbog èega informacije ne primamo na pravi naèin, društvene signale pogrešno interpretiramo i gubimo moguænost empatije.
Radnici u smenama pate i od srèanih problema koji su uzrokovani kontinuiranim radom koji je u suprotnosti s biološkim ritmovima.
A dodatno, kao što zna svaka osoba koja je radila noæne smene, nakon njih nije lako maknuti prste od nezdrave hrane. Postoje istaživanja koja kažu da se konzumacija ugljenih hidrata penje za 35 do 40 odsto nakon samo èetiri do pet dana smanjenih sati noænog sna zbog poveæanog nivoa hormona grelina koji reguliše našu glad. On nas èini gladnima i potièe na konzumaciju šeæera i ugljenih hidrata.
"U konaènici, to baš nije dobro za liniju ili stanja poput dijabetesa tipa 2", rekao je Foster.
Osim èešæih zdravstvenih pregleda, delatnici koji rade noæu bi zbog rizika od kardiovaskularnih bolesti i metabolièkih poremeæaja poput dijabetesa trebalo nadohvat ruke da imaju zdravu hranu, pre svega voæe.
Marko Hafner sa istraživaèkog instituta Rand Evropa kaže da vlade sve više postaju svesne tog problema pa je tako Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD-u proglasio nedovoljno sna javnom zdravstvenom epidemijom. Dakle postoji sve veæa svest da je nedostatak sna javnozdravstveni problem.
Buduæi da je toliko dokaza o zdravstvenim rizicima noænih smena postavlja se pitanje zbog èega se ljudi na njih odluèuju: dok neki nemaju izbora, neki ih i preferiraju. |
|
|
| Back to top |
 
|
|
|
All times are GMT + 2 Hours
|
|
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum
|
|
