|
Joined: 07 Apr 2008
Posts: 1126
|
izvor: Novosti | 02. jul 2017.
SPOKOJ u duši, težnja ka moralnim vrednostima, post, ispovedništvo i sagledavanje svega onoga što èinimo sebi i drugima podjednako su važni u oèuvanju zdravlja kao i pridržavanje preporuka preventivne medicine, kaže u intervjuu za "Novosti" prof. dr Milan Nedeljkoviæ interventni kardiolog i predsednik Opštine Vraèar.
Profesor Nedeljkoviæ je, u saradnji sa akademikom Svetomirom Stožiniæem, na ovu temu objavio i knjigu "Kako saèuvati zdravlje".
Da brigom za sopstveno zdravlje, ipak, ne možemo baš da se pohvalimo, potvrðuje podatak da su tokom prošle godine u Srbiji izvedene 13.432 interventne kardiološke procedure od kojih je 5.257 pacijenata bilo životno ugroženo zbog akutnog infarkta.
- Ovo je vrlo veliki broj pacijenata na našu populaciju, a znatan deo ovih intervencija je mogao da bude spreèen da su se oboleli pridržavali prevencije na vreme i prihvatili odreðene preporuke lekara. Zato sam u saradnji sa akademikom Stožiniæem odluèio da napišem ovu knjigu u kojoj bih preneo 35 godina iskustva u interventnoj kardiologiji, odnosno da ukažem šta je važno za dug i zdrav život.
* I, šta je važno?
- Glavni uzrok svih oboljenja dobrim delom je genetika, dok je glavni okidaè stres. Ni jedno ni drugo ne možemo da iskljuèimo u potpunosti, ali stres možemo da svedemo na minimum. To može da se postigne primenom jednostavne šifre zdravlja i hrišæanskim pristupom u oèuvanju duha, duše i tela. Smirivanje èoveka kroz mirnoæu i ljubav prema samom sebi, prema drugom èoveku i okolini, ispoljeno kroz umerenu ishranu, post, ispovedanje, prièešæivanje i sjedinjavanje sa Bogom smanjuje stres i moguæe eksponiranje gena koji nose bolest. Dakle, ova knjiga osim konkretnih saveta kako se èuva zdravlje sadrži i brojne mudre poruke èuvenih filozofa, doktora nauka koje su se èule veæ dosta puta, ali na koje ne obraæamo pažnju u dovoljnoj meri. Mnogi dobrih saveta postanu svesni tek kada ih bolest pogodi.
* Koja je šifra zdravlja?
- Izreèeno brojem ona glasi 0-3-5-140-5-3-0, a reèima znaèi nijedna popušena cigareta, tri kilometra šetnje svaki dan, pet obroka dnevno, gornji pritisak ne viši od 140, ukupni holesterol do pet mikromola po litru, loš tri i da nema gojaznosti.
* Ko je to siguran metod prevencije?
- Šifra je zasnovana na medicinskoj nauci i njenom primenom u desetogodišnjem periodu matematièki može da se izraèuna koliki je desetogodišnji rizik za umiranje od kardiovaskularnih bolesti. Na prvom mestu spreèavanje srèanog i moždanog udara, ali i hipertenzije, dijabetesa, oboljenja pankreasa, jetre, debelog i tankog creva, želuca...
* S obzirom na to da je pušenje na prvom mestu, da li je nijedna popušena cigareta najvažnija mera prevencije?
- Svih postulata iz šifre zdravlja moramo da se držimo i nikad ne smemo da ih ispuštamo, ali na pušenje najdirektnije možemo da utièemo, i važno je da se ne puši iz mnogo razloga. Materije u duvanskom dimu su veoma štetne i agresivne i direktno utièu na endotela srèanih i moždanih krvnih sudova i mogu da dovedu do spazma, pucanja plakova i brojnih drugih poremeæaja u organizmu. Najbolje bi bilo da se dan zapoèinje šetnjom od tri kilometra.
* Zbog èega je važna jutarnja šetnja?
- Najznaèajnije su jutarnje šetnje, jer one pripremaju telo za svakodnevni napor. Taènije njihov cilj je da rastere organizam od hormona stresa - adrenalina, noradrenalina, epinifrina. One bi trebalo da se praktikuju svakodnevno u ritmu koji èoveku najviše odgovara, znaèi ni previše brzo, ali ni sporo.
* Zašto se preporuèuje baš pet obroka dnevno?
- Zato što organizam luèi insulin i enzime koji deluju tako da ukoliko èovek ne jede dolazi do nagomilavanja masnih materija i samim tim razvoja ateroskleroze srèanih i moždanih krvnih sudova. Zato je važno imati tri glavna i dva sporedna obroka, rasporeðena u jednakim intervalima.
* Da li gornje graniène vrednosti pritiska i holesterola važe za sve?
- Po najnovijim preporukama klinièke prakse, za zdrave osobe gornji pritisak ne sme da bude viši od 140 mmgh, a kod onih koji su preležali infarkt, imaju anginu pektoris i dijabetes ne više od 130. Idealna gornja granica za ukupni holesterol je pet mikromola po litru, a kod obolelih od prethodno navedenih bolesti najviše èetiri. Loš holesterol ne sme kod zdravih da bude iznad tri mikromola, a kod veæ obolelih iznad dva. Dakle, važno je laboratorijsko praæenje ovih rezultata.
* Kako se odreðuje da li je neko gojazan ili nije?
- Za oèuvanje zdravlja jako je bitno da ne budemo gojazni. To praktièno znaèi da žene ne bi trebalo da imaju obim struka veæi od 80 santimetara, a muškarci ne više od 94.
TREBA NAM JOŠ SALA
* ŠTA ako i pored svih mera prevencije ipak doðe do srèanog udara?
- Onda je najvažnije da se što pre stigne u angio-salu, otpušti zapušeni krvni sud i saèuvati srce. U Srbiji ima 19 angio-sala, ali bi ipak trebalo otvoriti nove i to u Subotici, Vršcu, Somboru, Vranju, Èaèku... Bolesnik koji ima srèani udar ne sme dugo da èeka na intervenciju , optimalno vreme je 90 minuta, jer srèano tkivo odumire usled ishemije krvnog suda. Koronarne aretrije su kao vodovodna mreka koja dovodi krv do srca. Ako se ona zapuši dolazi do totalnog kolapsa. |
|
|
