|
Joined: 07 Apr 2008
Posts: 1126
|
izvor: Blic| 08. 12. 2016
Zaposleni u Srbiji æe pre otiæi na posao i ako jedva stoje na nogama, nego što æe otvoriti bolovanje, a za to istièu dva kljuèna razloga – bolovanje znaèi manju platu, kao i strah da æe im poslodavac zameriti.
Ovo je pokazala anketa koju je "Blic" sproveo na svom sajtu, ali i iskustva iz ordinacija lekara opšte prakse.
Prema našoj anketi, u kojoj je uèestvovalo oko 5.000, njih 72 odsto reklo je da na bolovanje ide baš retko, a na pitanje kada idu, èak 81 odsto anketiranih je odgovorilo: "samo ako baš ne mogu da ustanem iz kreveta, u principu izbegavam".
Da im bolovanje nikako ne odgovara jer im je tako manja plata kaže 43 odsto anketiranih, a da æe im poslodavac zameriti strahuje 22 odsto. Nešto više od jedne treæine (35 odsto) kaže da ne voli da odsustvuje sa posla.
Rezultate ankete potvrðuje i dr Neveka Dimitrijeviæ, lekar opšte prakse u Domu zdravlja Voždovac u Beogradu.
- Naši ljudi nerado uzimaju bolovanje i nerado slušaju preporuke lekara da treba da odleže. Èak sam u praksi imala sluèajeve da su pacijenti na hemoterapiji posle zraèenja išli na posao – kaže doktorka.
Prema njenim reèima, zaposleni prièaju da ih poslodavci èesto pritiskaju, da ih zovu dok su na bolovanju i pitaju kada æe da se vrate.
Doktorka Dimitrijeviæ istièe i da u poslednjih godinu dana, poslodavci sve èešæe pritiskaju i same lekare i direktore zdravstvenih ustanova.
- Traže nam da za radnika, kome smo veæ otvorili bolovanje, potpišemo izjavu kojom još jednom potvrðujemo da radnik iz zaista opravdanih razloga ne može da doðe na posao – kaže doktorka.
Pitanje je, meðutim, da li takav radnik donosi više štete nego koristi, jer, kao što kaže doktorka, zaposleni sa, recimo, virusom može da zarazi veliki deo kolektiva.
Iz Unije poslodavaca Srbije poruèuju da ni poslodavci nisu sreæni kada mu zaposleni doðe bolestan na posao, a posebno ne kad zarazi i ostale pa doðe do smanjenja produktivnosti.
- Ipak, zaposleni izbegavaju da idu na bolovanje zbog girpa ili stomaènih virusa jer im se tako umanjuje zarada – kaže za "Blic" Aleksandra Kovaèeviæ iz Unije poslodavaca Srbije.
Ona još istièe i da nijedan poslodavac neæe zameriti ako radnik ne doðe na posao zato što je zaista bolestan, ali se problem javlja sa onima koji zloupotrebljavaju bolovanje.
- Veliki broj kompanija koje su nam se žalile na zloupotrebu bolovanja, navele su da se to najèešæe dešava u toku sezonskih radova u poljoprivredi. Na fiktivna bolovanja se odlazi radi produženog vikenda, bolesti dece, problema u porodici ili na poslu, radi produžetka otkaznog roka... Ukoliko zaposleni primaju minimalnu zaradu, èak i ako su na bolovanju, njima zarada neæe biti umanjena pa se èesto bave još nekim poslom na crno dok su na tom fiktivnom bolovanju – objašnjava ona i dodaje da ako je dijagnoza depresija ili bolovi u kièmi obièno se savetuje šetnja i u tom sluèaju je jako teško dokazati da je bolovanje zloupotrebljeno.
Ne ispaštaju oni koji su stvarno bolesni
Kovaèeviæeva još dodaje da se u svakoj firmi zna ko zloupotrebljava bolovanje tako da se sumnja ne reflektuje na druge.
Prema njenim reèima, dešava se da se odmah po završetku jednog bolovanja otvara sledeæe sa novom dijagnozom, drugog specijaliste, pa na radnika ne možete da raèunate duže nego što ste mislili.
Ipak, dodaje, moguænosti za malverzacije su se smanjile u odnosu na period od pre deset godina jer je unapreðen zdravstveni informacioni sistem.
Doktorka Nevenka Dimitrijeviæ kaže da u praksi nije primetila razliku izmeðu zaposlenih u državnom i privatnom sektoru, jer se i jednima i drugima umanjuje plata zabog bolovanja, pa tako svi izbegavaju.
Èak navodi da u nekim sluèajevima bolje prolaze zaposleni kod privatnika, gde poslodavac pusti radnika da ne doðe par dana, dok ne ozdravi, i pri tom mu ni ne traži dozanke niti mu umanji platu. S druge strane, u državnom sektoru, kaže, zakon se striktno primenjuje i nema ovakih "povlastica". |
|
|
