|
Joined: 07 Apr 2008
Posts: 1126
|
izvor: Beta, 15.03.2016.
Oko 12,6 miliona ljudi umrlo je zbog života u nezdravoj životnoj okolini 2012. godine, što je skoro èetvrtina ili 23 odsto od ukupnog broja umrlih u svetu, navodi se u novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Prema navodima danas objavljenog izveštaja, faktori rizika koje donosi životna okolina, kao što su zagaðenja vazduha, vode i zemlje, izloženost hemijskim supstancama, klimatskim promenama i UV zracima, izazivaju više od 100 bolesti ili povreda kod ljudi. SZO, koja je prvi put 2002. napravila procenu o uticaju životne okoline na broj smrtnih sluèajeva, navodi 10 vodeæih bolesti vezanih za okolinu.
Broj smrtnih sluèajeva izazvanih neprenosivim bolestima koje se mogu pripisati zagaðenju vazduha, ukljuèujuæi izloženosti duvanskom dimu iz druge ruke, dostigao je 8,2 miliona.
Neprenosive bolesti kao što su srèani udar, bolesti srca, rak i hroniène respiratorne bolesti sada predstavljaju skoro dve treæine ukupnog broja umrlih od uzroka izazvanih nezdravom životnom okolinom, navodi se u izveštaju.
Istovremeno se smanjio broj umrlih od zaraznih bolesti kao što su dijareja i malarija, èesto povezanih s lošom vodom, slabom sanitarnom mrežom i lošim upravljanjem otpadnim vodama.
Veæi pristup zdravoj vodi i sanitarnim mrežama bili su kljuèni u smanjenju broja smrtnih sluèajeva od ovih bolesti, uz bolji pristup vakcinaciji i osnovnim lekovima. Ipak, od tih bolesti je u 2012. umrlo 846.000 ljudi. Nenamerne povrede kao što su saobraæajne nesreæe takoðe se ubrajaju u povrede vezane za životnu sredinu i od njih je 1,7 miliona ljudi umrlo 2012. godine. SZO smatra da su saobraæajne nesreæe takoðe vezane za životnu okolinu, jer, prema toj organizaciji, nesreæe su èesto izazvane lošim stanjem puteva.
Smrti izazvane takozvanim namernim povredama, u koje se ubrajaju samoubistva, takoðe se ubrajaju u smrtne sluèajeve izazvane životnom okolinom, smatra SZO i navodi da su neka samoubistva izazvana pristupom toksiènim proizvodima, kao što su pesticidi. SZO smatra da bi bolje upravljanje životnom okolinom omoguæilo da se svake godine spase 1,7 miliona dece mlaðe od pet godina i 4,9 miliona starijih ljudi.
"Tokom 2002. oko 25 odsto smrtnih sluèajeva u svetu bilo je vezano za životnu okolinu, a danas je taj procenat 23 odsto, što je malo manje, ali kako je broj stanovnika porastao za 10 godina, konaèan broj je veliki", rekla je doktorka Marija Neira, direktorka odeljenja za javno zdravlje. Najviše umrlih od uzroka izazvanih životnom okolinom zabeleženo je u jugoistoènoj Aziji, gde se tom uzroku pripisuje 3,8 miliona umrlih. Na drugom mestu je oblast Pacifika (3,5 miliona), a sledi Afrika (2,2 miliona), Evropa (1,4 miliona), Bliski istok (854.000) i Amerika (847.000).
Da bi se poboljšala ta situacija, SZO predlaže rešenja kao što su smanjenje emisije ugljeniènih gasova, razvoj javnog prevoza, popravljanje sanitarne mreže, promena ishrane tako da se koristi manje hemijskih proizvoda, zaštita od sunca i zabrana pušenja.
Generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Èan rekla je da "zdrava životna okolina znaèi zdravo stanovništvo".
"Ako zemlje ne preduzmu akcije da bi okruženja u kojima ljudi žive i rade bila zdrava, mlioni ljudi æe se razboleti i umreti suviše mladi", dodala je ona. |
|
|
