|
Joined: 07 Apr 2008
Posts: 1126
|
izvor: Novosti | 16. mart 2018.
Profesionalna oboljenja, prema zvaniènoj klasifikaciji, u našoj zemlji se Reðe javljaju èak i od retkih bolesti. Na listi se veæ decenijama nalazi 56 oboljenja, a u Evropi èak 100.
NAJAVLjENE pre punih sedam godina, izmene liste profesionalnih bolesti, i što je još važnije postavljanje jasne procedure ko i kako utvrðuje profesionalno oboljenje, ostale su samo jedna "na spisku lepih želja", i nema èak ni naznaka kada bi nešto moglo da se promeni.
U "tamnom vilajetu", negde izmeðu nadležnosti dvaju ministarstava - zdravlja i rada, profesionalna bolest se u Srbiji teško i retko dokazuje, u svega od pet do sedam sluèajeva godišnje. Tako su ova oboljenja kod nas zvanièno reða nego retke bolesti, koja odrednicu "retka" dobijaju po kriterijumu - do pet obolelih na 100.000 stanovnika, a u Srbiji je sa oko dva miliona zaposlenih 2016. profesionalno oboljenje dokazano samo u sedam sluèajeva.
Ministarstvo zdravlja je svojevremeno okupilo tim koji bi radio na izmeni liste, na kojoj je veæ decenijama istih 56 oboljenja, i planiralo i obuku lekara da bi lakše prepoznali ova oboljenja. Dosadašnji uèinak je da su prevedeni evropski kriterijumi u ovoj oblasti kojih æemo jednom, hteli - ne hteli, morati da se pridržavamo.
- Problem nije toliko ni u samoj listi, koja jeste preširoka, pa i zastarela, koliko u neprijavljivanju profesionalnih oboljenja i nedostatku procedura, èak toliko da se ne zna ni da li lekar pojedinac ima pravo da utvrdi profesionalno oboljenje - kaže, za "Novosti", prof. dr Petar Bulat, prodekan za klinièku nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu, inaèe iz Instituta za medicinu rada "Dr Dragomir Karajoviæ".
Naš sagovornik je za koncept koji se primenjuje u razvijenim zemljama, i za to da se sadašnja lista sa 56 svede na 46 profesionalnih bolesti, sa jednim dodatkom koji bi omoguæavao da se i neka oboljenja mimo ove liste, na osnovu nauèno dokazive veze izmeðu uslova rada i pojave bolesti, utvrde kao profesionalna bolest.
Tako bi sa sadašnje liste moglo da se izbriše trovanje vanadijumom, kojeg dosad nije bilo u praksi, ili selenom i arsenom, a da ta stanja, ako se dogode, budu "pokrivena" ovom dopunom liste.
Evropska lista je mnogo šira od naše, na njoj je oko 100 oboljenja, ali to automatski ne znaèi i da je lista nužno bolja. Glavna prednost je, ipak, u sistematizovanom utvrðivanju profesionalnog oboljenja.
Iako su još u domenu teorije, kod nas i rasprave o profesionalnim bolestima "idu" u krajnosti, pa recimo ima zagovornika ideje da se meðu profesionalne uvrsti i menadžerska bolest, kao posledica dugotrajnog izlaganja stresu na poslu. Drugi bi, opet, hteli da se i bolovi u kièmi podvedu pod profesionalna oboljenja zbog dugog sedenja. Toliko "širokogruda", istovremeno i rasipna, država teško da æe ikad biti.
- Svi smo svedoci porasta malignih bolesti, i naša lista je u tom delu možda i najbolja u Evropi, jer se sve nove kancerogene supstance sa spiska Svetske zdravstvene organizacije automatski upisuju, bez promene pravilnika - kaže profesor Bulat. - Ipak, nijedan sluèaj raka pluæa nije dokazan kao profesionalno oboljenje, iako bi, uzimajuæi u obzir svetsku statistiku, godišnje samo zbog izloženosti azbestu trebalo oko 200 sluèajeva karcinoma pluæa da se poveže sa uslovima rada.
Ranka Saviæ, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, kaže, za "Novosti", da bi u svakom sluèaju trebalo izmeniti postojeæu listu. To, meðutim, po njenom mišljenju, nije na sindikatima, veæ na lekarskoj struci i praksi.
- Èinjenica je da su godinama na listi neke bolesti kojima tu nije mesto, a za nove nikako da se ono naðe - kaže naša sagovornica. - Prilikom rasprave o Zakonu o radu prièalo se o ovome, predloženo je da se napravi nova lista, ali kao i u mnogim drugim situacijama, nismo se pomerili sa mrtve taèke.
Za Ivicu Cvetanoviæa, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata, neshvatljivo je da naša lista profesionalnih oboljenja sadrži svega od 50 do 60 bolesti, dok je u Evropskoj uniji, kojoj toliko težimo, taj broj oko 100.
- Primera radi, godišnje zahtev za invalidsku penziju podnese izmeðu 30.000 i 40.000 ljudi, a odobri se tek oko 200 - kaže naš sagovornik. - To dovoljno govori koliko su liste zastarele i uslovi rigorozni.
Cvetanoviæ objašnjava da se kod privatnih poslodavaca dešava da se èesto i ne prijavljuju profesionalna oboljenja, veæ gazde nude novèanu nagodbu sa radnikom i oni nastave da rade još pet ili šest godina.
- U pojedinim javnim preduzeæima gde su èešæi ovakvi sluèajevi, kao što su recimo "Srbijašume", radnici se iznajmljuju preko agencije - kaže on. - Preduzeæe onda nema veze sa radnikom, a agenciji ne pada na pamet da prihvati nastale posledice.
HRONIÈNI BRONHITIS NEMOGUÆE DOKAZATI
Od svih profesionalnih oboljenja koja su na listi, najlakše je dokazati kožne alergijske reakcije, ili alergijsku kijavicu. S druge strane, na listi profesionalnih oboljenja je i hronièni opstruktivni bronhitis, ali kriterijumi su takvi da se u praksi ne može dokazati kao profesionalno oboljenje. Uslov da se ova bolest prizna kao profesionalna je potvrda da ste nepušaè, a takvu potvrdu nijedan lekar ne može da izda. |
|
|
