|
Joined: 07 Apr 2008
Posts: 1126
|
izvor: Blic | 31. 01. 2018
Kada se spoje bahati graðani koji smeæe bacaju gde stignu, fabrike koje otpadne vode ispuštaju u reke, lokalne samouprave koje nemaju sredstva ili svesti da ovaj problem reše - dobijamo Srbiju, zemlju smeæa i smrada.
U Srbiji ima izmeðu 20.000 i 30.000 divljih deponija, govore podaci iz marta prošle godine, a samo u Beogradu ih "cveta" oko 500. U to se ubrajaju i manja smetilišta, nastala izmeðu nekoliko kuæa, èiji æe žitelji lakše podneti neèistoæu i smrad, nego da sve to regularno odlože.
Mnogo je onih koji æe na pitanje "ko zagaðuje Srbiju" prstom uperiti u industrije, u NATO koji je zatrovao plodno zemljište, i u državu koja kasni sa infrastrukturnim projektima u oblasti upravljanja otpadom... a onda se okrenuti i mirne duše baciti svoj stari šporet ili klanièki otpad u korito reke, na obod šume ili poljanu kraj puta.
A kada to isto urade i komšije, svi æe zajedno èuditi kada na proleæe reka nadoðe i zbog zatrpanog reènog kanala uništi i njihove njive, i kuæe, i mehanizaciju.
Kada se samo pogleda spisak svega što je u Srbiji zagaðeno, postaje jasno da su krivci svi - i fabrike koje otpadne vode izlivaju u reku, gde uglavnom ide i gradska kanalizacija, i bahati graðani koji "nadograðuju" deponije i hvale se kada odlože ðubre pored znaka "ne bacaj smeæe", i oni koji nezakonito èuvaju ili trguju opasnim materijama, kao i nadležne institucije koje, osim što postavljaju pomenute znakove, decenijama ne uspevaju da problem sistematski reše.
Kada se sve to spoji, dobijate Srbiju prepunu smrada i smeæa.
Iznad svega, ovu državu zagaðuje nerazvijena kolektivna svest svih njenih stanovnika da iz zemlje na koju iz lenjojsti ili trenutne uštede novca i vremena bace smeæe - treba da nikne hrana koju jedu.
I nisu samo srpska sela plodno tlo za deponije. Put koji vodi ispod Panèevaèkog mosta, od Vilinih voda do Stare Karaburme izgleda kao vožnja kroz naselje napavljeno od ðubreta. Smeštena na samo pet minuta kolima od centra Beograda, ova nehigijenska slika je ružna mrlja na licu glavnog grada, a kada njenu površinu ne šire sami graðani, to umesto njih èini vetar.
I tu, i na drugim smetilištima, graðani Srbije svoju zemlju zatrpavaju èim stignu – od kuænog i animalnog ðubreta, starih tepiha, tehnike, sanitarija, nerazradivog stakla i graðevinskog šuta, pa sve do toksiènog otpada... kao da nikada više neæe živeti u njoj.
Tri incedenta sa toksiènim otpadom za mesec dana
Od smeæa još više zabrinjava neogdovornost prema opasnim materijama, koje malo-malo u tonama isrksavaju po celoj zemlji.
Najnoviji primer zabeležen je juèe u okolini Sombora. Još uvek nepoznato lice bagerom je iskopalo rupu, zapremine oko 80 kubnih metara, i u nju prosulo otpadno ili hidraulièno ulje. Najavljena je kontrola svih veæih okolnih preduzeæa i autoservisa, a stepen štete po okolinu tek treba da bude utvrðen.
Takoðe u Vojvodini, pre samo nekoliko dana na prostoru nekadašnje novosadske fabrike naðeno je 1.080 tona opasnog otpada za koji ne postoji adekvatna dokumentacija.
- Ovo je zloèin prema sopstvenom narodu i državi, i tako se treba tretirati - ustanovio je tada resorni ministar Goran Trivan.
Još je veæa katastrofa izbegnuta u Obrenovcu, jer da je visoko toskièni otpad koji je tamo pronaðen krajem decembra dospeo u podzemne vode, one bi bile zagaðene narednih 100 godina. Pukom sreæom materije nisu preko podzemnih voda dopsele u bunare, koji su jedini izvor snabedavanja vodom u ovom podruèju, te otrkovale žitelje.
Nakon tih 25 tona kancerogene materije (koju je inaèe dozvoljeno posedovati samo u milijarditom delu grama), u Obrenovcu su danima iskrsavala nova burad sa otrovnim otpadom.
Reke okiæene kesama, sa mirisom hemije
U boljem stanju nisu ni reke, koje se tretiraju kao pokretne trake zadužene da smeæe jednog grada odnesu u drugi.
Južnu Moravu poslednjih godina ekolozi zbog njene zagaðenosti nazivaju "Tužna Morava", a njene pritoke – "ubijene reke". Kažu da su danas zagaðene više nego pre 30 godina u vreme razvijene tekstilne, hemijske i metalske industrije. Njihova sudbina zabeležena je u dokumentarnom filmu "Ubijene reke", objavljenom pre nešto više od mesec dana.
- Mnogo æe vode proteæi dok se neko stvarno ne zauzme i kaže da od danas moramo stvarno da ureðujemo ove reke. Èim napustite centralno gradsko jezgro, u kojem su reke ograðene kejom, naiæi æete na užas - tvrdi Slobodan Markoviæ, direktor niške "Vodoprivrede" i jedan od sagovornika ovog filma.
Ko je nadležan?
No, postavlja se pitanje – koliko katastrofa, za koje se ni ne zna, nije izbegnuto? Kada æe se u punoj meri osetiti posledice svih onih deponija koje neometano rastu? Kako spreèiti da smeæe potpuno ne zatrpa Srbiju?
- Ukoliko se divlja deponija nalazi na javnoj površini lokalne samouprave su neposredno dužne da ih uklanjaju, a ukoliko se nalaze na privatnim parcelama, one preko inspekcije nalažu mere uklanjanja vlasnicima. Takoðe, lokalne samouprave, delovanjem inspekcijskih organa ili komunalne policije spreèavaju njihovo nastajanje - rekli su iz Minsitarstva zaštite životne sredine.
Oni su ranije dodali da je obaveza svih graðana da prijave nadležnom komunalnom preduzeæu postojanje divlje deponije, a komunalno preduzeæe je u obavezi da je ukloni.
- Ukoliko se zna ko je odgovoran za nastanak deponije, komunalna inspekcija je u obavezi da primeni kaznene odredbe – ranije su rekli u Ministarstvu zaštite životne sredine i jasno istakli da je nadležnost lokalnih samouprava da sakupljaju i upravljaju komunalnim otpadom. |
|
|
