| Author |
Message |
|
| Srdjan Breka |
 Posted: Thu Oct 01, 2015 09:17 |
 |
|
|
Joined: 12 Mar 2015
Posts: 6
|
Kako da se produži vek trajanja proizvoda
Upravo se pokvario jedan od aparata koje svakodnevno koristite, bilo da se radi o mobilnom telefonu ili mašini za kafu. Verovatno prvo krenete da gunðate, zatim proverite garanciju ili se raspitate koliko bi popravka koštala. Najèešæe shvatite da vam se više isplati da kupite nov proizvod nego da popravite stari. Ekonomski naèin razmišljanja preovlada i vi odluèite odbacite stari proizvod i zamenite ga novim.
Ovo je vrlo uobièajena situacija koja se svakodnevno dešava u hiljadama domaæinstava širom Evrope. Prosto je neverovatno kojom brzinom stvaramo, koristimo i odbacujemo stvari. Danas kolièina otpada od elektriènih i elektronskih ureðaja raste za 3-5 % godišnje. Oèekuje se da æe dostiæi vrednost od 12 miliona tona pre 2020. godine.
Retki metali i sirovine koji se koriste u proizvodnji ovih proizvoda èesto završe na nekom otpadu ili se spaljuju, iako je veæina njihovih delova još uvek ispravna i može da se koristi. Ovo stvara ogroman pritisak na naš ekosistem i na preostale zalihe prirodnih resursa. Potrošaèi su na gubitku, naroèito oni koji raspolažu nešto skromnijim budžetom, jer kupuju jeftine proizvode lošijeg kvaliteta koji æe se vrlo brzo pokvariti.
Proizvoðaèi svoje proizvodne pogone izmeštaju van Evrope u zemlje gde je niža cena rada, jer se profit od masovne proizvodnje sve više i više smanjuje. EU kompanije sve više gube ovu tržišnu utrku.
Jedno od rešenja je svakako reciklaža. Ali zašto uništiti ceo proizvod ako je samo jedan njegov deo neispravan? Ako je nešto neispravno treba ga popraviti.
Potencijal za otvaranje novih radnih mesta
Potencijal otvaranja novih radnih mesta u sektoru opravki proizvoda je veliki. To je sektor koji zahteva ljude sa posebnim kvalifikacijama i veštinama, koje nije baš lako prebaciti na druge lokacije, tako da EU od toga može da ima velike koristi.
Ako se proizvodi budu èešæe popravljali i samim tim im se produži vek trajanja, siromašnija domaæinstva æe trošiti manje svojih prihoda na zamenu ureðaja koje svakodnevno koriste i koji se brzo kvare. Da bi se ovo omoguæilo neophodno je da se usvoji zakonska regulativa koja bi regulisala poslovanje proizvoðaèa, komercijalnih servisa za popravku i centara za ponovnu upotrebu. Ovakvi propisi veæ postoje u EU za automobilsku industriju, tako da bi ih samo trebalo prilagoditi drugim proizvodima kao što su kuæni aparati.
Još jedan problem sa kojim se susreæu servisi za popravku je da mnogi kuæni aparati nisu tako dizajnirani da mogu lako da se poprave. Na primer, mnoge mašine za pranje veša imaju integrisane bubnjeve, tako da ako se pojavi neki problem na unutrašnjem bubnju, mora da se zameni ceo bubanj.
Potrebno je da se urade izmene Direktive o eko-dizajnu kako bi se jasno postavili zahtevi što se tièe dostupnosti informacija i samog dizajna proizvoda koji rade na elektrièni pogon. Takoðe, neophodno je da proizvoðaèi obezbede dovoljne kolièine rezervnih delova.
Remont
Remont proizvoda ide korak dalje od popravke. Proizvod se rasklapa i ponovo sastavlja tako da bude “kao nov”, pa se može ponovo staviti na tržište èime mu se produžava životni vek. Jedna studija je pokazala da remont proizvoda košta 40-65 % manje od njegove proizvodnje i da je oko 30-40% jeftiniji za potrošaèe.
Sjedinjene Amerièke Države su u ovoj oblasti daleko ispred Evrope i kod njih je uveliko razvijena ova remontna ekonomija. Ova industrija u SAD-u ima vrednost od oko 43 milijarde USD i obezbeðuje 180.000 radnih mesta, od èega 36% èine mala i srednja preduzeæa. Prihod od ovih aktivnosti raste 15% godišnje i ima širok dijapazon od sektora kao što je aeroinženjering do proizvoda za opštu potrošnju i medicinske opreme.
Ovo je poglavlje koje Evropa tek treba da zapoène, kao i da omoguæi rast svojoj ekonomiji, stvori nova radna mesta, poveæa kompetitivnost evropskih kompanija i smanji ekološke posledice.
Uvoðenje ovog novog naèina poslovanja donelo bi velike koristi: remont elektronskih ureðaja bi omoguæio stvaranje visoko kvalifikovanih struènih kadrova i smanjilo bi emisiju gasova sa efektom staklene bašte 15 puta u odnosu na onu koja nastaje proizvodnjom novih proizvoda.
Da bi se ovo ostvarilo treba da se u postojeæu legislativu doda definicija remonta i uklone sve zakonodavne barijere. Da bi se uspostavila cirkularna ekonomija nije dovoljno samo reciklirati materijale pošto se neki proizvod definitivno odbaci. Popravka i remont imaju potencijal da donesu velike ekonomske, ekološke i socijalne benefite. A najveæu korist æe imati potrošaèi.
Preuzeto i prevedeno sa sajta EUObserver |
|
|
| Back to top |
 
|
|
|
All times are GMT + 2 Hours
|
|
You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot vote in polls in this forum
|
|
